Branič

212

„БРАНИЧ"

претставља напредан прилог процесном, ванпарничном и извршном поступку, у толико нам је милије, што је и г. Перић највећи пропагатор напредних схватања и идеја у праву, а нарочито, Што је и кроз наш часопис и кроз друге часописе, путем својих многобројних расправа и чланака, увек бранио слободу излагања у праву, а што је још увек ретка привилегија француских правника и француског правног поретка. Затим, г. Перић је био увек против некритичког и нерационалног превођења аусгриских закона код нас, па се није устручавао, да то у више махова јавно искаже или напише. Адвокатски ред са својим Б р ан и ч е м може само да поздрави ове напоре г. Перића, јер је и он, у више махова, указивао на неправилност ове праксе. Законодавни рад француских адвоката најбољи је доказ, да се у оквиру постојећег законодавства могу извршити значајне реформе, са новим напредним идејама, али без великих потреса. Зато француски Претпредлог личи само на преправљени и саображени новим временима Француски г. с. п., а никако на Аустриски или Немачки г. с. п., јер се француски правници ни на кога не угледају, већ само где где узимају по нешто из нове правне науке, па то саображавају оном старом и то старо у толико исправљају. Од тога, па до тријумфа немачких и аустриских идеја у француском Претпредлогу врло је далеко, пошто он пре свега претставља одлично критичко законодавно дело, које веома добро кадрује са старим г. с. п. И ако значајна, реформа не претставља ново, већ адаптирање новога староме. То не треба никад заборавити када се Претпредлог изучава. Општа начела која нас овде интересују, налазе се у првом и завршном поглављу и садрже 16 и 9 прописа, свега 25. У њима се налазе у главном идеје прихваћене и признате у праву, добро стилизоване. Новина је у односу на Аустриски г. п. п. у толико што у место да се налазе разбацана по разним деловима Законика, она су сва концентрисана на два места, па законодавац у току даљих излагања, позивајући се на ова начела, само их детаљно разрађује. Овако замишљена она личе на извесан процесноправни устав, кога се судија и парничари морају придржавати приликом остваривања права путем судске интервенције. Правда је за све једнака. Заштиту свога права могу тражити једино заинтересовани било лично или преко овлашћеног заступника. Судије морају водити рачуна да се захтеви једне странке благовремено доставе противној. На тај начин прокламована су три начела: једнакост грађана пред правдом, право диспозиције својим правом преко суда, са искључењем сваког другог поступка за отпочињање акције и учешће судије у томе да странке не трпе услед неблаговремених достава. Правду изриче лично судија. Он може своју власт пренети само на основу изричног законског овлашћења. Али он свакој извиђајној мери мора присуствовати. И овде видимо прокламо вана три начела: неопходност личног учешћа судије при изрицању правде као највеће гарантије за странке, са отступањима само на основу изричног законског овлашћења, но с тим, да се извиђајне радње морају увек обавити у присуству судије.