Branič, Nov 01, 1938, page 17

СУДСКА ПРАКСА

529

нудне управе, са оних разлога које смо навели под 2. ових напомена. Поверилац ће дакле, уз акт тражења принудне управе земљораднику морати увек да поднесе и уверење у смислу § 471. г.с.п. Секретар занатлиског удружења и окружног одбора занатлнских удружења није државни службеник у смислу § 14. т. 3. к.з.а утаја коју он изврши ни.је дело из § 319. к.з. већ дело из § 318. к.з. (Пресуда Касационог суда у Београду Кре. 579/38. од 30. априла 1938. г.). Државно тужиоштво у Смедереву оптужило је Окружном суду у Смедереву Р. Ј. секретара занатлиског удружења и окружног одбора занатлиских удружења у Смедереву, зато што је у времену од јуна месеца 1936. г. до почетка јула 1937. г. са више својих радњи утајио овим установама укупну суму од преко 1000 дин. Тужиоштво је дело квалификовало као утају у службеној дужности из § 319./1. к. з. Окружни суд у Смедереву усвојио је ову квалификацију, и пресудом Кзп. 411/37. од 14. марта 1938. г. осудио оптуженог на казну робије од 1 године и 2 месеца и две године губитка часних права. По ревизији браниоца Касациони суд у Београду пресудом Кре 579/38. од 30. априла 1938. г. поништио је ову пресуду Окружног суда и изрекао своју пресуду, којом је оптуженог за дело из § 318./П. к. з. осудио на строги затвор и губитак часних права као у првој пресуди, налазећи да је Окружни суд погрешно применио материјални закон нашавши да у радњи оптуженог стоји дело из § 319. од. 1. кз.: „Ово стога, што оптужени Р. ово дело није извршио у својству државног службеника у см. § 14. т. 3. кз. јер оптужени нити је у државној служби по закону о чиновницима и осталим државним службеницима грађанског реда, нити је у служби какве државне и самоуправне власти, нити врши по законском овлашћењу какву трајну или привремну јавну службу. Према томе пошто недостаје један од битних елемената дела. из § 319. од. 1. кз. да је оптужени у својству државног службеника дело извршио, то је Окружни суд и представљену кривичну радњу оптуженог погрешно квалификовао". Напомена. Одлука нам не изгледа правилна. При њеном доношењу изгубљено је из вида: а.) Занатлиска удружења и њихови окружни одбори постоје не због жеље њихових чланова да имају удружење, већ због тога што по закону о радњама мора да постоје. Њих је закон установио. б.) Та су удружења по закону принудна. Сваки занатлија мора да буде учлањен у своме удружењу. Лица која обављају радњу на основу дозволе или овлашћења не могу чак добити ни дозволу ни овлашћење докле се претходно не упишу у занатлиско удружење (§§ 354., 355., 358./4. зак. о радњама). Оно је у толикој мери принудно да чланство у њему не може престати ни на који други начин до престанком радње или стечајем (Ж 359. ст. 3. зак. о рад.). в.) Удружење има једну чисто јавну функцију што се види из § 362. з. о радњ. где су у 14. тачака набројане дужности удружења. То се још боље види из § 382. по коме буџет удружења мора да предвиђа све потребне расходе а у првом реду расходе потребне за обављање оних послова, на које овај закон удружење обавезује". Дакле удружење отправља задатке које му закон ставља у дужност. У коликој мери удружење врши јавну службу види се из § 368. з. о радњ. по коме удружење може да изриче дисциплинске новчане казне према својим члановима до 1.000 д. чију принудну наплату врше опште управне власти првог степена. Исто то по § 381. з. о радњ. важи и за принудно наплаћивање чланских улога. Занатлиски окружни одбори исто су тако установљени законом о радњама (§ 356). Као што су занатлиска удружења принудна за занатлије, тако су занатлиски окружни одбори принудни за занатлиска удружења. И њихове су дужности јавне (§ 392. ст. 4.). Каква је улога секретара у занатлиском удружењу види се из § 367. ст. 5. који гласи: „За удружење пуноважно потписују и обавезују га својим потписима председник удружења са једним чланом управе или с е к р ет а р о м". Дужност секретара окружног одбора предвиђена је у § 392. ст. 5. где је прописано: „Окружни одбор постављаће за вођење послова административног секретара кога потврђује комора".