Branič

359

,.Б Р А Н И Ч"

обавести изгубио кредит, а тиме и морално и материјално оштећен, а да је обавештен не би дошло до тога, или да је изненађен тужбом морао да плати скупе интересе да би откупио меницу и т. д. Такво доказивање није дозвољено јер штета мора бити стварна и може произићи само из исплаћене менице. 6) Тужилац може да тражи и накнаду трошкова, провизије, камате, разлике на курсу и т. д. ако је није могао наплатити од претходника, али све то до висине меничног износа. Туженик пак треба да докаже: 1) да је нотификацију и када извршио. То се доказује поштанским рецеписом. Ако би оштећени тврдио да писмо по том рецепису не садржи нотификацију, -— он мора да га покаже суду — иначе се претпоставља да се односи на нотификацију нарочито ако тужени поднесе књигу „копија писама" у којој је писмо под одговарајућим датумом копирано. Писмо путује на ризик адресатов. Ако га овај није добио нотификант није зато одговоран. Главно је да је он писмо благовремено послао. Али је нотификант дужан да адресира брижљиво. 2) ако обавест није послао, онда да наведе узроке због којих то није учинио. 3) да евенгуално докаже да је узрок штете настугшо пре протеста, нпр. да је акцептантова имовина била и пре доспелости преоптерећена хипотек. дуговима, или да је акцептант пре протеста обуставио плаћање и да због тога тужилац не би могао отклонити штету баш и да је био обавештен.

Из изложенога се види да штета о којој говори § 44. произлази из немогућности наплате менице коју је искупио регресни дужник. Такви су случајеви у пракси чести. Ако је нотификант пропустио да изврши обавест — онда је поготозу већ ту његова одговорност за накнаду ако се не би оправдао због пропуштања нотификације. Због тога су новчани заводи с правом увели нотификацију свима регресним дужницима и ако немају право на накнаду трошкова око сувишне нотификације (ако би је извршили и онима којима се не мора слати обавест). Такву праксу треба да уведу и приватни имаоци протестиране менице да би се сачували одговорносги за накнаду штете.

Александар Р. Миловић. судија Окружног суда — Прилеп. ■ухнвдг&Ј истражног заткора нга изрмцање иовчане казне. Притвор и истражни затвор су врло потребне мере у правос УђУ> ради обезбеђења присутности окривљеника у току кривичног пуступка. Са овим мерама овако стоји ствар са становишта јурисдикције; али ове мере често тешко погађају окривљенике,