Branič

О АДВОКАТСКОМ ЗАСТУПАЊУ ТУЖЕНИКА У ПАРНИЦАМА

129

Коморе дозвољава овакво заступање свакоме, да не би било неједнакости у њеном поступању. Тако се наведеном резолуцијом Одбора Коморе није постигла жељена сврха. Потребно је да Комора узме јачег учешћа у оваквим случајевима и примени строжије мере. На то је Комора позвана и самим законом — § 38 Зак. о адвокатима. Један од задатака Коморе је, да чува право адвокатског сталежа, дакле и свакога адвоката. Па у наведеним случајевима, где код појединих адвоката нема сталешке свести и колегијалности, Комора је позвана, да заштити своје чланове, који су у неприлици од оваквих колега. Да би адвокат, који је принуђен да путем парнице тражи од странке своју заслужену награду, дошао до исте што скорије, и да ие би га колега у томе ометао, потребно је, да сваки адвокат, коме се туженик у таквој парници обрати ради заступања, испита претходно случај и увери се, да ли је тужбени захтев оправдан или није. Ако се увери, да је тужбени захтев оправдан, онда треба да одбије странку од заступања и да јој препоручи, да тужиоцу адвокату плати дужну награду. Ради тога да се може примити заступања у толико, да са тужиоцем закључи поравнање и уреди начин исплате. Ако се пак увери, да је тужбени захтев неоснован, онда треба да се прими заступања кад добије одобрење од Коморе, па да се ради.тога обрати Одбору Коморе образложеном молбом. Одбор Коморе преко једнога свога члана треба да испита изнете разлоге, па ако их усвоји као оправдане, онда да одобри молиоцу заступање, а ако разлоге не усвоји, да ускрати одобрење. У томе другоме случају одлука Одбора треба да буде обавезна за све чланове Коморе. Прекршај те одлуке треба да се сматра као дисциплинска кривица (§ 44 Зак. о адвокатима) и да се одмах пријави дисциплинском већу. Тако исто неистинито обавештење у молби одбору за одобрење треба сматрати као дисциплинску кривицу. Када несавестан дужник на овај начин буде принуђен, да се обрати Комори да му она именује адвоката заступника, Комора треба да му одреди за заступника адвоката, који није поднео молбу за одобрење заступања, и обавести тога заступника о ранијој одлуци Одбора. У багателним споровима овакве врсте адвокати треба да буду увек обавезии да одбијају заступање туженика. За заступање у другом степену, ако га није било у првом степену, треба ствар оценити према пресуди првог суда. Ако је у првом степену одбијен тужбени захтев, онда не треба тражити одобрење Коморе за заступање туженика као противника призива, пошто се разлози у корист туженика већ налазе у пресуди. Ако је пресудом првог суда усвојен тужбени захтев и туженик осуђен на плаћање, онда треба сваки адвокат да буде дужан одбити да се прими заступања, те да странка мора да се обрати Комори ради именовања адвоката заступника. Овај треба да оцени, да ли је оправдано изјавити правни лек.