Branič

"230

„Б Р А Н И Ч"

,-одвајања права гласа од других атрибута чланства односно да до тог одвајања не доводи) био правоваљан. Нека нам на крају буде допуштено да учинимо и једну на-'помену. Треба имати у виду наиме, да §§-и 613 и 614 Грађ. законика — који за најважније послове од имовинског значаја траже специјална пуномоћија или бар пуномоћија у коме су они »поименце наведени — правно онемогућавају заступање преко легитимационог акционара или каквог другог прикривеног пуномоћника, кадгод би се оно имало вршити у току скупштинског одлучивања о предметима који се, као н. пр. поништај акција, своде на један од послова набројаних у §§-има 613 и 614. Према томе, наше мишљење о ништавости овлашћења које се даје предајом акција на доносиоца претставља примену правила, које би се, чак и у отсутности напред протумачених прописа Зак. о акц. друштвима, морало узети у обзир приликом оцене кворума и уредности гласања по готово најглавнијим закључцима скупштине деоничара. II Од правила да у раду те скупштине може узети учешћа искључиво акпионар или онај који као пуномоћник у његово име иступа постоји само један изузетак и то у корист правних лица. Према чл. 66 ст. 2, та лица „к а о а к ц и о н а р е" претстављаће њихови органи. Додуше, они се у законском тексту називају заступницима, али је очигледно да је то погрешно и да се овде не ради о заступницима или пуномоћницима, пошто 0 учествовању пуномоћника акционара у раду збора говори ст. 1 наведеног члана. По том ставу, правна лица, баш као и физич-тса, могу у својству акционара једног друштва одредити пуномоћника да их, наместо законског претставника или органа, на збору тог друштва заступа, под условом: да је тако одређени пуномоћник ради тог заступања добио овлашћење да гласа по ■свима питањима по којима је у истини и гласао (чл. 66 ст. 1 у "вези са чл. 56 ст. 4 и 5 и чл. 63). 14 ) III Учествовање псеудо - акционлра или прикривених пуномоћника на скупштини, чини, по једном мишљењу, да је та скупштина правно непостојећа односно дасу ништаве („1а пи1Ше <3е р1ет 4гоИ") све одлуке к п ј е она изгласа. -Поникло у француској Јуриспруденцији под утицајем практичних.потреба, то мишљење изазива критику многих претставника Науке, који налазе да је и сувише строго, бар с обзиром на оне скупштине на којима учествовање псеудо-акционара и лица која -се са њима изједначују није стварно дошло до изражаја. Према тој критици треба, у сваком конкретном случају, испитати да ли је и без лажних или привидних гласова на скупштини било кворума, односно, да ли су њене одлуке, по одбитку тих гла•сова, добиле већину која се позакону и Пра-в и л и м а тражи. Па, кад се констатује потврдно, скупштина

14 ) Са овим последњим чланом утолико што не установљава законску над-лежност редовних збороза за разлику од надлежности ванредних.