Branič

НЕКОЛИКО ПИТАЊА ИЗ ОБЛАСТИ АКЦИЈСКОГ ПРАВА

23 V

је уредна и њени су закључци правоваљани. У противном, треба их сматрати за непостојеће. Иако примењено у многим пресудамау Француској, ни то друго мишљење. није поштеђено од приговора. Нарочито му се пребацује уопштавање. Отуда, по једном трећем гледишту, треба правити разлику: између случајева у којима је, тиме што је на скупштини гласао неко ко нема права, повређена извесна изрична законска забрана -— као што је она из чл. 12 т Ппе — и случајева у којима до такве повреде није дошло, односно, који претстављају прекршаје прећутних. забрана. Следствено том разликовању, затим, одлуке донете под. околностима које спадају у прву групу случајева су ништаве,, док оне које одговарају другој групи случајева су ништаве илњ не, према томе, да ли имају или не потребну већину чак и по. одбитку неправилних гласова. 15 ) С обзиром на прописе нашег Закона о акц. друштвима, ми држимо да треба дати превагу првом од наведених мишљења и сходно њему сматрати за ништаве све одлуке изгласане уз учешће псеудо-акционара или других, са њима изједначених, лица. Такав, се закључак по нама не може избећи, јер се мора имати у виду: да се њиховим суделовањем у гласању, вређају не само, прописи о раду скупштине него и прописи о? њеном саставу; да су сви ти прописи обавезног карактера и да се од њих може отступати једино у границама којеоам Закон о акц. др. означује; да повреда обавезних или јавноправних прописа има за последицу ништавост акта којим је та повреда учињена; да наш Закон о акц. др. не прави у овом погледу никакве разлике; и да је тим самим фактом свако издвајање неправилно изгласаних одлука на ништаве и оне које то нису произвољно и противно начелу: „иШ 1ех поп с11511п§ш1: пес поб сНз1т§иеге (Јеоетиз,,. § 3. Губитак целе основне главнице и правна могућност њеног отписивања. — I Стечај је једно од средстава за наплату поверилаца или, тачније, колективан начин за њихово намирење. По својој суштини и циљу, према томе, он се ни у чему не разликује од принудног поравнања ван стечаја или од индивидуалног реализовања тражбина. И као што сама примена ова« два последња поступка нема никаквог утицаја на опстанак заједнице, тако га не сме и не може имати ни само отварање стечаја. Ако, ипак, Закон о акционарским друштвима, у т. 4 члана81, предвиђа да једно такво „друштво престаје кад се над њим отвори стечај", ако, под претњом казне (чл. 101 т. 3), наређујеуправном одбору да, у случају друштвене презадужености, тра-

15 ) Види о тим различитим мишљењима: Р. Рјс, ор. сН. 1. Ш, по 1265; 1.уопСаеп е1 КепаиН, ТгаНе с1е ОгоИ соттпегаа1, I- II, 5есопс1е рагНе (1929), псз 487 Из и 852 (стр. 323), као и II, 1ег рагИе, по 558 ; К. Коивзеаи, ор. сН. 1. 1 поз 3214, и 3215.