Branič

220

„Б Р А Н И Ч"

нису у дневном реду јасно и потпуно означена: јер, у отсуству законске надлежности редовног збора, пуномоћници поЈединих акционара могу да учествују у његовом одлучивању, нарочито кад се оно тиче каквог необичног и ненормалног догаћаја, само под претпоставком да су дотични акционари, као њихови властодавци, на основу уредно-објављеног, јасног и у свему потпуног дневног реда, унапред знали о чему ће се на скупштини решавати. Да ли је један дневни ред јасан и потпун јесте фактичко питање, чије решење мора бити препуштено управној власти која „одобрава рад збора" (чл. 68 ст. 3) или суду који треба да се, на основу чл. 56 ст. 5, изјасни о правној вредности скупштинског закључка ). Сходно напред изложеном, ако на пр. збор акционара треба да одлучи да се к а о и з г у б љ е н а отпише ц е л а основна главница и упише нова, није доста да у објављеном дневном реду стоји да ће се на скупштини решавати 1° „о одобрењу закључних рачуна и извештаја управн о г и н адз орног одбора о раду, са предлогом управног одбора о отпису акцијског капитала и о упису новог"; и 2°„о предлогу управног одбора о измени оног члана друштвених Правила који одређује основну главницу". 1) Са гледишта формалног такав састав дневног реда је недовољно јасан и непотпун. Он не допушта да се са сигурношћу закључи ради чега се скупштина сазива. На основу њега, може се у исти мах претпоставити да ће она решавати о огпису целе друштвене главнице или, напротив, о отпису само једног њеног дела 3 ), баш као што се може мислити, да ће се тај потпун или делимичан отпис закључити било у виду поништаја 4 ) односно снижења и једновременог повишења главнице — не би ли се њен дотадањи износ одржао -— било у облику простог смањивања те главнице. Шта више, код нас се, у практичном животу, састав дневног реда, који смо напред примера ради навели, обично употребљава онда, када се намерава да изврши отпис ц е л о г „акцијског капитала", ма да такав састав дневног реда пре наводи на то да ће предмет скупштинског одлучивања бити делимичан отпис, будући: да губитак половине основне главнице који се не да средствима „резервног фонда попунити", намеће управном одбору дужност да сазове збор „ради решења хоће ли друштво ликвидовати (з!с) или даље радити" (чл. 79 ст. 1 Зак. о акц. др.); да то, што важи за губитак половине, поготову важи за

2 ) Упореди: Р. Р1с, Огз зосШез соттегс'ш1е$, 2 е е<1. 1926, I. III, стр. 56 и •след. (поз 1297—1301); Соррег Коуег, ТгаИе Аез зосШез апопутез, З е е<1 2« Нгаде 1, II, стр. 503 и сл. (по 530); К. Коиззеаи, ТгаНе (1ез зосШез соттегаа1е$, 5 е ес1. 1921, 4. I, стр. 766 и след. (поз 3193 и даље), нарочито по 3201. 3 ) Ниже ћемо видети да се те две врсте отписа разликују како по начину спровођења тако и по својим правним дејствима. 4 ) Кад се ради о отпису целе основне главнице.