Branič

СУДСКА ПРАКСА

259

Нема поврата, ако је осуђен за какво умишљајно кривично дело, на казну лишења слободе, за пет година, од дана када му је казна у целости помилована, опет учинио умишљајно кривично дело. Окружни суд у Н. С. пресудом својом бр. Кзп. 619/36 од 31. децемра 1936. г. прогласио је кривим опт. П. С. што је у ноћи између 24 и 2-5 маја 1936. г. у Н. избо џепним ножем (бритвом) која прилежи као доказни предмет А. В. дакле сретством подобним да тело тешко повреди наневши му лаке повреде: 1) на потиљку, леђима, левом и десном рамену левој страки врата и испод доњег очног левог капка, чиме је починио преступ лаке повреде тела означен и квалификован у § 181 од. 2. к. з. Па га суд I због овога осуђује по § 181 од. 2. к. з. применом §§ 70 и 76 к. з. на казну строгог затвора у трајању од 3 месеца, у коју му се казну од претходног -притвора и истражног затвора у смислу § 77 к з. урачуиаза 4 дана као издр^ани део казне и т. д. До овакве пресуде првостепени је суд дошао, на основу признања оптуженога, која је у целости признао наводе оптуженице, а обзиром на ' мишљење болнице установио ову квалификацију дела, одбацивши мишљење лекара, ко.ји је по оздрављењу прегледао оштећеника и установио тешку повреду. Г1ри одмеравању казне уважио је као олакшицу признање а као отежицу једнородни поврат, пошто је оптужени пресудом среског суда у Ж. од1 7. јануара 1935. г. осуђен за дело повреде, па му је применом §§ 70 и 76 од. 2. к. з. одмерио казну као у диспозитиву. Поводом призива оптуженог и браниоца му Апелациони суд у Н. Саду под кппз. 33/1937 донео је ову пресуду. Апелациони суд призиву оптуженог и браниоца му уложеном због престрого одмерене казне даје места, првостепену пресуду у погледу одмеравања казне мења, те опт. С. П. за дело описано у првостепеној пресуди на основу тамо цитираних законских наређења али отклоном примене § 76 од. 2. к. з. осуђује на два месеца строгог затвора. Остали пак део призива оптуженог и браниоца му на основу § 398 од. 2. к. п. као очигледно неоснован одбацује, а с доле наведених разлога. Против пресуде првостепеног суда уложили су у законитом року призив са оправдањем оптужени и бранилац му 1) због повреде материјалног закона из §-а 337 бр. 2. и 3 к. п. због иримене § 76 к. з. и врсте казне « 2, због престроге казне и непримене § 65 к. з. Апелациони суд примио је чињенично стање установл>ено по првостепеном суду, које Одговара податцима и доказима главног претреса. По том чињеничном стању првостепени суд је правилно установио • кривицу оптуженог и дело му по закону квалификовао.^те разлоге, које у том погледу наводи пресуда првостепеног суда, усв'аја и овај суд. Што се тиче одмеравања казне првостепени суд .је погрешио, када је применио § 76 од. 2. к. з. јер примени тог законског прописа није било места, пошто правноснажну казну оптужени по ранијој пресуди Среског суда у Ж. од 28. септембра 1934. г. (а не од 17 јануара 1937 како је то првостепени суд у својој пресуди погрешно навео, јер је под овим датумом донето решење, којим је на ову казну примењен указ о помиловању) због преступа из § 181 од. 2. к. з. није уопште почео да издржава, већ је иста помилована; доследно томе и казну је оптуженоме и сувише :строгу одмерио, јер иста није у сразмери са тежином кривичног дела и кривицо:.! оптуженика. У погледу нег.римене § 65 к. з. првостепени је суд правилно постујшо, када извршење изречене казне није одложио оптуженоме на основу § 55 к. з. јер у предметном случају не предлежи незнатност учињеног дела, лошто се ради о повреди нанетој ножем (бритвом), дакле оруђем подоб.ним да тело тешко повреди и здравље тешко наруши, а поред овога оптужени није пред судом потпуно и искрено своје дело признао, те нема услова за примену § 65 к. з. На основу свега изложенога, ваљало је у седницн призиву оптуженог и браниоца му уложеном због престроге одмерене казне дати места, прво-