Branič

О ОДНОСУ КУЋЕВЛАСНИКА И НАСТОЈНИКА ЗГРАДА

283

ма одређену плату он се исто тако налази према кућевласнику и у односу послугодавца према послугопримцу. Према томе ово би се питање могло једноставно решити када би постојао само службени однос. Кућевласник као послугодавац отказао би настојнику као послугопримцу, службени однос на 15 дана раније и по истеку овога рока њихов заједнички однос био би тиме ликвидиран. Међутим шта ће кућевласник урадити ако настојник неће да се из датог му стана исели? Да му откаже као закупцу не може пошто међу њима као што смо то горе образложили не постоји однос закуподавца према закупцу јер нису испуњена она два елемента која су потребна за постојање закупа. Отуда проистиче спорно пигање: Какав је однос међу њима и која се тужба има поднети кад наступи таква ситуација? Као што смо горе рекли Срески суд за град Београд сматра да се у таквом случају имају применити прописи Гр. п. по сметању поседа. Такво судско гледиште потврђује и Окружни суд. Ми сматрамо да се ту не могу применити прописи који говоре о сметању поседа (државине) пошто по нашем мишљењу, да би се пропис § 548 Гр. п. п. и следећи који говоре и сметању поседа (државине) могао примениги потребно је да постоји државина односно да постоји сметање код онога који тражи судску заштиту. Да ли постоји у оваквом случају сметање државине или не то је питање које треба претходно решити пошто од овога решења зависи и решење нашег главног питања. Ми ћемо у кратким потезима изнети појам државине као и историјат исте да бисмо хмогли извући отуда закључак потребан за решавање нашег питања. По § 198 Гр. з. кад једно лице има фактичку власт над једном ствари онда се тај однос лица према ствари назива д рж а в и н о м. По римском праву државина је један корелат својине, стога сваки онај који би држао једну ствар као своју био је држалац у правном смислу те речи и као такав уживао је правну заштиту у случају узнемиравања и у случају самовласног одузимања ствари. Услов за правну заштиту био је, да је држалац уживао ствар као своју тј. да се оствари фактичка власт на ствари •да она постоји — и друго да се та власт врши V своје име. А ако не би било овог другог елемента то би онда била природна државина односно детенција за разлику од правне државине. Детентор по римском праву није могао уживати заштиту. А када му је ова била потребна он ју је морао добити преко свога ауктора тј. онога лица у чије име детентор ствар држи пошто се то лице сматрало као правни држалац. Такав појам о државини примило је француско право, као и аустријски Гр. з. Међутим у немачком праву нема разлике између детентора и држаоца; он их је спојио уједно.