Branič

294

„Б Р А Н И Ч"

неби држао овога, те примљене ствари одн. новац, не би могао да на захгев преда и одговори обавези, прекршио је он своју . дужност заштите имовинских интереса и имања свога властодавца. Ако је услед тога наступило и ошгећење имовине а адвокат је делао умишљајно, извршио је он дело злоупотребе поверења, ге за исго по нама не би било потребно претходно утврђивање односа из пуномоћства и његове обимности ван - кривично правног спора. Да ли је пак оштећење имовине наступило или не фактично је питање и мора се утврдити од случаја до случаја и то: било поређењем имовине и имовинских интереса оштећеног пре и после располагања истим од стране адвоката (као код случаја преваре), било пак, кад је реч о злоупотреби овлашћења, поређењем имовине и имовинских интереса које би оштећени имао без злоупотребе располагња од стране адвоката одн. без његове повреде дужности, са имовином и имовинским интересима које оштећени има с обзиром на одређену злоупотребу овлашћења. Задржавање наплаћеног новца или какве ствари за рачун властодавца од стране адвоката у намери оштећења истога или злоупотребљавајући дато му овлашћење као и у намери прибављања себи или другоме какве имовинске користи предстазља за адвоката, начелно, дело злоупотребе поверења. Но држање једне одређене суме новаца или заменљиве ствари по вредности, врсти и количини истоветно са првобитно наплаћеним потраживањем, у својој каси, поштанској штедионици или на коме другом сигурном месту ради исплатс на захтев, овлашћеном лицу, или непоступање по налогу властодавца у поТледу заштите његових имовинских интереса или имања у уверењу, сходно околностима, да би налогодавац познавајући прилике одобрио његов поступак 15 , као и задржавање од стране адвоката новца или ствари које је за рачун странке примио за покриће своје награде и трошкова под условом неодложног обрачуна — § 30 Зак. о адв., представљају изузетак од напред споменутог правила и исте не повлаче за собом, када се у канкретном случају утврде, никакву кривичну одговорност. Околност што се адвокат — пуномоћник свесно одн. умишљено враћајући своју дужност, налазио у добром имовном стању без значаја је за постојање дела злоупотребе поверења, јер он ствар коју у рукама има, држи са дужношћу, да исту чува одн. да је одмах поврати своме налогодавцу или од овог одређеном лицу, док располагање са ствари од стране адвоката као својом сопственом представља свакако већ само дело злоупотребе поверења. Жртва оваквог делања мора доказати немогућност њеног дужника тј. пуномоћника, да имање одн. новац на захтев о д м а х поврати налогодавцу или од њега од • ређеном лицу одн. да врати вредност (врсту) исте када се ра-

3) Овако Аранђеловић

— Посебни део облигационог права.