Branič

314

уложницу, не бринући се за права оних, којима би она нмала служити као сигурност. У погледу факта под б) пресуде није уважен призив јер је окривљеник примио парничне списе С. против В. на основу обећања да ће платити у року од 8 дана трошак дра Н. Чим је адвокат то обећао, није могао ускратити ни одуговлачити плаћања ради неприпослања упутнице. Овакво поступање противно је угледу и части адвокатског сталежа јер је рримио списе пре потпуне исплате очито с обзиром на то, што припада сталежу адвоката. С обзиром на то, није се могао уважити окривљеников призив због одлуке о кривици."

Адвокат, одрекавши се, током дисциплинског поступка а пре брисања, пргава на поновни упис, не може никад више стећи адвокатур^. (Одлука Одбора А. К. у Загребу од 22. I. 1940. број 3662/1939; закључак Стола седморице у Загребу од 28. 111. 1940., Рек. 162/1-1940). Горе цитираном одлуком Одбора А. К. у Загребу ускраћен је молиоцу дру Н. Н. упис у именик адвоката поводом његове друге молбе за поновни упис. Своју одлуку оправадао је Одбор прописом § 36, други став За, који пропис искључује поновни упис, јер се адвокат и још 1932. године док је гекао дисциплински поступак одрекао права на поновни упис па је баш на основу таквог његовог одрицања против њега био обустављен дисциплински поступак. Он је, додуше, приложио овој молби три лекарска уверења, којима је хтео доказати да је у часу давања оне изјаве о одрицању био неурачунљив, јер се налазио у тешком депресивном душевном и живчаном стању. Одбор А.' К. ни.је уважио лекарско мншљење јер Одбору познате чињенице упућују на противно, т. ј. на потпуну промишљеност и свесност оне изјаве о одрицању. Осим тога кад би Одбор и могао уважити ова лекарска уверења, не би био овлашћен без даљњега уписати поновно молитеља у именик адвоката, јер је дисциплински поступак против њега био обустављен, па би га најпре гребало сада наставити да се удовољи захтеву § 7. За. за испитивање достојности поверења. Код овог испитивања ваљло би узети у претрес и пресуде крквичног суда којима је молитељ био кривично осуђен. Против ове одлуке Одбора А. К. уложио је молитељ жалбу, коју Сти седморице својим закључком од 28. 111. 1940. Рек. 162/1.-1940, није уважио. Из разлога другостепеног закључка: ,,Жалилац се 1932 године пред Дисциплинским већем Адвокатске коморе у Загребу одрекао адвокатуре и уједно се у смислу § 36. За одрекао права на поновни упис у именик адвоката па је на основу те изјаве брисан из именика, а дисциплински поступак противу њега обустављен. Закон не даје таквим бившим адвокатима право на поновни упис, као што га даје адвокатима брисаним на основу дисциплинске или крквичне пресуде (§ 57 За). Насупрот, Закон о адвокатима у § 4 ст. I сл. е) изричито наређује, да таква лица не могу стећи адвокатуру. Основано је зато Одбор коморе побијаном одлуком тражење жалиоца одбио. Жалилац у својој молби за поновни упис тврдк, да је горе поменуту изјаву пред Дисцнплинским већем дао у таквом душевном стан.у које искључује ваљаност његовог одрицања. Но такво чињенично стање не би могло чинити основ за поновни упис жалиоца, већ евентуално за анулацију његовог ранијег брисања из именика адвоката уз истовремену внулацију и одлуке о обустави дисциплинског поступка против њега, јер је обоје уследило на основу његове изјаве, за коју тврди да ни.је дана вал->ано. За то међутим није надлежан Одбор коморе ни овај Сто седморицекао Еласт другог степена у погледу уписа у именик адвоката. Једини могући пут за постигнуће овога био би да се жалилац обрати на ДисЦиплич--