Branič

272

„Б Р АНИ Ч"

бесплатној вежби по београдским судовима,, где понекад нису бњвали довољно запослени за све време стажа, јер често судови за њих нису имали места, а понекад ови приправници нису имали. ни стола, ни столице у суду. Као што се види, Уредбом од 7 јула 1940 године ниташе адвокатских приправника је само делимично решено, што је сасвим природно, јер ово питање није ни лако потпуно решити. Већ подуже време, оно се повлачи и чују се гласови да се адвокатским приправницима чини велика неправда тиме што су дужни да годину дана раде бесплатно у суду. ]Ми се потпуно слажемо да је, и под другим околностима, тешко радити без награде, а нарочито да је то тешко у данашње време, али сматрзмола не треба увек и у свима приликама критиковати и кривити. закон и државу. У овом случају, на против, законодавац је баш! изашао у сусрет адвокатским приправницима, јер је судовима: ставио у дужност да морају примати на бесплатну вежбу приправника који је већ уписан у именик адвокатских приправникаЗаконодавац је, с правом, претпоставио да, с обзиром на велики: нрилив дипломираних правника, неће увек у даном моменгу би1 и празног места у суду, за судског приправника и зато је наредио да суд мора адвокатског приправника примити на бесплатну вежбу, како би овај, не чекајући на плаћено место у суду, без< икаквог задоцњења испунио стаж прописан законом. Друго је сасвим питање, да ли адвокагски приправник треба да прође кроз; суд, или је то без значаја. Ми стојимо на гледишту да је за потпунију спрему адвокатског кандидата то нужно и врло корисно, те да и у случају скраћења стажа не би требало укидатж ову годину дана као минимум који приправници треба да проведу у суду. Присталице супротнога гледишта не ои требало да критикују бесплатну вежбу код суда, већ саму установу обавезног једногодишњег стажа у суду. Закон о адвокатима од- 29 новембра 1928 грд., који је предвиђао стаж од 4 године такође је наређивао да приправник мора једну годину провести у суду било као чиновник са платом, или на бесплатној вежби. По нашем мишљењу питање адвокатских приправника уопште доста је сложено и далеко је од тога да је у њему главни и једини проблем обавезна вежба у суду. Нагли пораст адвокатских приправника, ускоро ће показати да се решењу овога питања мора најрадикалније приступити .9) А да је прилив приправника огроман, показује њихов број на територији Адвокатске коморе у Београду где је крајем 1929 године било 83 припраЕника, а крајем 1939, 493 приправника. Када упоредимо ове цифре са бројем адвоката у Београду у 1929 и 1939 години, јер адвокатских приправника такође има највише у Београду, налазимо да је у 1929» ■год. на сваког петог адвоката долазио по један приправник, а да је у 1939 години било више приправника него што је у Београду

9) В. Др. Ђорђе Тасић : .Питанзе адвокатских приправника.'" , Архие.*■ кљ. 57, 1940 стр. 465.