Branič

ТУМЛЧЕЊА § 419 СРПСКОГ ГРАЂ. ЗАК. итд.

273

икад било адвоката. 10 ) — Изложили смо ове чињенице узгред и зато сумарно, остављајући да се на питање адвокатских приправника осврнемо у једном засебном напису. Овом приликом истичемо да је Уредба од 29 јула 1940 год. ипак привремено и донекле олакшала стање адвокатских приправника и да је зато, под резервама које смо учинили, треба поздравити.

Др. Бор. Д. Петровић Тумачење § 419 српског грађ. зак, од страме опште седнице касационог суда у Београду (РОС, 1/40« 17» II, 1940 Г„). Пропис § 419. срп. грађ. зак. гласи: „Убица вољни убијенога добро да не наследи. И ако је са знањем само жене муж убијен, жена да нема ужитка нити дела за ужитак из добра мужевљих; она губи у том случају и писани дар. И ако муж убије жену или је свирепо избије, па она од боја умре, муж нема наследства у њеном миразу; а и оно, што би деца младолетника у том случају од матере наследила, неће^држати отац такав, но најближи способни сродници. Нити ће овакво наследство после дечије смрти, ако законога потомства имала неби, на оца или очин рад, но ће само на материн род прећи"'. Горњи пропис грађанског законика поједина одељења су тумачила двојако у Касационом суду у Београду, па чак и сама Општа седница Касационог суда. На овом месту ми ћемо изложити поједине одлуке, како оделења тако исто и одлуке Опште седнице, као и њихову аргументацију за гледиште које заступају. 1. Гледиште по коме потомци вољног убице не могу да наследе убијеног. 1). Тако Касациони суд у својој Општој седници од 16 марта 1902. год. бр. 1339 (види Грађански законик Краљевине Србије, од Др. Г. Никетића, стр. 260—261. 1909. г. уз § 419. гр. зак.) докео је одлуку по истакнутом питању, у чијем образложењу између осталог каже: „Кад по § 419. Грађ. зак. отац као вољии убица свога брата губи право да га наследи, то онда ни кћи убичина не може имати право наслеђа према убијеноме стрицу, јер она не долази непосредно на наследство, већ по праву престављања свога оца, дакле посредно, у смислу § 403. Грађ. Зак. Како је право престављања способност, да потомак у наследноме праву заузме

Ј0) Бројно сгање адвокатскнх приправника на територији Адвокагске коморе V Београду кретало се овако: киајем 1929 год. било је 83 припсравника; 1930 — 92; 1931 — 80; 1932 — 115; 1933 — 136; 1934 — 138; 1935 — 205; 1936 — 265; 1937 — 329; 1938 — 369; 1939 — 493.