Branič

50

Ми мислимо да је свакво тумачење врло логично и потпуно исправно и да другачије не може бити, На крају да напоменемо, да неки судсви одређују исти рок и за накнаду штете и за кушњу, тј. да се у року од једне године накнади причињена штета, па ако осуђеник плати штету баш псследњег дана истека рока, а за то време не изврши ни једно нсво кривично дело, за које би евентуално био ссуђен на казну строгог затвора или коју тежу казну, — сматраће се да су испуњена сба услова и по^ § 68 од. III к.з. сматра-Ке се да ни'е ни осуђиван, Ако пак не плати штету до псследњег дана рока, онда му као у тре^ем случају у другој алтернативи, отпада и условна осуда, и сн мора казну затвора да издржи.

Александар Р. /Иилови^, судија Окружног суда — Прилеп Утицај притвора и истражног затвора на замењивање кезне затвора новчаном казном »ако се циљ и овом може постићи« — § 71 тач. 5 у в. § 77 кз. Пропис § 71 тач. 5 кз. нормира: ,,Код преступа код којих закон прописује затвор или затвор и еовчану казну, али без назна-чења најмање мере затвсра, суд може затвор заменити новчаном казном, ако се циљ казне и овом може постићи." По овом прспису, суд може место затворз изре^и нсвчану казну под условом да суд нађе да се циљ казне и новчаном казном мсже постићи. Истина ниједним прописом наше кривично зако«одавство није кодифицирало циљ казне. То је питање, обзиром да је исто још одвајкада спорно и компликовано, законодавац оставио правној теорији и судској пракси, да га решава по целисходности, нарочито што се тиче краткорочних казна. У правној теорији се и сада води борба о циљу казне, између рационалистичке и позитивистичке школе. Док прва заступа гледиште, да је основни циљ казне сдмазда, па за тмм све остало што улази у по-јам казне, дотле друга стоји «а стансвишту, да је главни циљ казне поправка кривца, па после тога све остало што спада у дојам саме казне. Дакле .прва циља на то да кривац одмаздом испаштањем казне као зла исти и трпи због учињеног кривичног дела, те иста збсг тога има репресивни карактер, а друга иде на то да кривац буде псправљен путем разних васпитних мера, што све чини да иста има превентивни карактер. ИмајуКи у виду ову борбу између ове две школе у кривичном праву и наш законодавац је у Крив, законику поред Гл. II! (§§ 35—49 кз.) која говори о казнама, одмах у Гл. IV (§§ 50—60 кз.) предвидео и мере безбедности које имају да важе за пунолетне кривце, као и за старије малолетнике; наравно да за млађе малолетнике и децу остају само мере из §§ 26—29 кз., дајући превагу сад једној сад другој врсти поменутих кривичних санкција (дуалитет кривичних санкција, обзиром на тре ^и