Branič

84

„БРАНИЧ"

ИСПРАВКЕ И ДОПУНЕ АЗБУЧНОГ ИМЕНИКА АДВОКАТА

Садашња адреса

ПРЕЗИМЕ И ИМЕ

У Л ИЦА

Број телефона

Барићевић Јанко

Браће Недића 26

23-920

Благојевић Божидар

Кр. Александра 12

29-824

Жикић Милан

Кн. Михаилова 52

26-655

Јешић Милорад

Сазонова 2

41-817

Кумануди Станислав

Банова 35

Лукић Војислав

Мајке Јевросиме 18

21-198

Маринковић Миладин

Бранкова 23

21-492

Моравац Павле

Краља Милутина 44

21-154

Панић Александар

Пашићева 10

22-590

Пурић Милан

Бранкова 23

27-912

Солаковић Драгић

Шантићева 6

Тадић Живко

Маршала Пилсудског 31/1

Прикази Ненад Борђевип: 3 а к о н и, уредбе и остали прописи Краљевине Југославије од 1 јануара 1937 године до 31 децембра 1940 год. — Систематски преглед, сз подацима о обнародовању и о неким посебним издањима. — Београд, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон а. д. 1941, стр. 298. Јавнм поредак условљен је општим прописима — Законима и уредбама, које доносе за то одређени органи и поверењем које народ има у те органе и у те прописе. У парламентарним режимима, где су законодавна инициатива и законодавна техника, у главном, у рукама извршних власти а дискусија и изгласавање у рукама законодавне власти, закови се доносе спорије али су за то темељније проучени и ближе народним потребама. У ванпарламентарним режимима нема парламента веп и иницијатива и законодавна техника и објављивање закона припадају једино и искључиво извршној власти. Услед тога присуствујемо веома обимном законодавном и уредбодавном раду који по квалитету далеко заостаје иза парламентарног рада. Настаје хипертрофија прописа у којима се је тешко снаКи, пошто се често не зна шта важи, а шта не важи;, затим, финансиски закони са свима нефинаноиским одредбама долазе да унесу још ве-Цу забуну у ово тешко стање, тако да се без оигурног регистра није више могуКе сна^и у обиму за 1 кона и других обавезних прописа. Г. Ненад Ђорђеви^Ц в. саветник београдског Државног правобраниоштва уочио је одавно потребу за оваквим прегледом — регистром закона и остал.их прописа, па је раније издао систематски преглед истих до 31 децембра 1936 године закључно. Преглед који приказујемо односи се на законодавни период од 1 јануара 1937 године до 31 децембра 1940 год. дакле на последње три године. Овај период је веома значајан по наше законодавство јер се у њему присуствује потпуном исчезавању парламента и потпуном преласку законодавне власти на извршну власт (почев од 26 августа 1939 год.). Затим, у том периоду настаје нова организација Државе са Бановином Хрватском и законодавством које је тиме настало. Најзад, овај период карактерисан је све већом иницијативом и интервенцијом државне власти у привредним и приватно-правним односима грађанима што је требало такође нормирати с погледом на ратно стање у свету и пореме&аје који су тиме изазвати. У Предговору г. Ђорђевић се трудио да извесне нередовне појаве у нашем законодавству објасни, али не и да оправда. Тај Предговор Ке корисно послужити као увод у саму материју. Он ће изазвати читаоца да размишља о законодавном раду извршне власти па и да донесе закључке који би можда били друкчији. Али