Branič
84
„БРАНИЧ"
ИСПРАВКЕ И ДОПУНЕ АЗБУЧНОГ ИМЕНИКА АДВОКАТА
Садашња адреса
ПРЕЗИМЕ И ИМЕ
У Л ИЦА
Број телефона
Барићевић Јанко
Браће Недића 26
23-920
Благојевић Божидар
Кр. Александра 12
29-824
Жикић Милан
Кн. Михаилова 52
26-655
Јешић Милорад
Сазонова 2
41-817
Кумануди Станислав
Банова 35
Лукић Војислав
Мајке Јевросиме 18
21-198
Маринковић Миладин
Бранкова 23
21-492
Моравац Павле
Краља Милутина 44
21-154
Панић Александар
Пашићева 10
22-590
Пурић Милан
Бранкова 23
27-912
Солаковић Драгић
Шантићева 6
Тадић Живко
Маршала Пилсудског 31/1
Прикази Ненад Борђевип: 3 а к о н и, уредбе и остали прописи Краљевине Југославије од 1 јануара 1937 године до 31 децембра 1940 год. — Систематски преглед, сз подацима о обнародовању и о неким посебним издањима. — Београд, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон а. д. 1941, стр. 298. Јавнм поредак условљен је општим прописима — Законима и уредбама, које доносе за то одређени органи и поверењем које народ има у те органе и у те прописе. У парламентарним режимима, где су законодавна инициатива и законодавна техника, у главном, у рукама извршних власти а дискусија и изгласавање у рукама законодавне власти, закови се доносе спорије али су за то темељније проучени и ближе народним потребама. У ванпарламентарним режимима нема парламента веп и иницијатива и законодавна техника и објављивање закона припадају једино и искључиво извршној власти. Услед тога присуствујемо веома обимном законодавном и уредбодавном раду који по квалитету далеко заостаје иза парламентарног рада. Настаје хипертрофија прописа у којима се је тешко снаКи, пошто се често не зна шта важи, а шта не важи;, затим, финансиски закони са свима нефинаноиским одредбама долазе да унесу још ве-Цу забуну у ово тешко стање, тако да се без оигурног регистра није више могуКе сна^и у обиму за 1 кона и других обавезних прописа. Г. Ненад Ђорђеви^Ц в. саветник београдског Државног правобраниоштва уочио је одавно потребу за оваквим прегледом — регистром закона и остал.их прописа, па је раније издао систематски преглед истих до 31 децембра 1936 године закључно. Преглед који приказујемо односи се на законодавни период од 1 јануара 1937 године до 31 децембра 1940 год. дакле на последње три године. Овај период је веома значајан по наше законодавство јер се у њему присуствује потпуном исчезавању парламента и потпуном преласку законодавне власти на извршну власт (почев од 26 августа 1939 год.). Затим, у том периоду настаје нова организација Државе са Бановином Хрватском и законодавством које је тиме настало. Најзад, овај период карактерисан је све већом иницијативом и интервенцијом државне власти у привредним и приватно-правним односима грађанима што је требало такође нормирати с погледом на ратно стање у свету и пореме&аје који су тиме изазвати. У Предговору г. Ђорђевић се трудио да извесне нередовне појаве у нашем законодавству објасни, али не и да оправда. Тај Предговор Ке корисно послужити као увод у саму материју. Он ће изазвати читаоца да размишља о законодавном раду извршне власти па и да донесе закључке који би можда били друкчији. Али