Brastvo

86 БОРБА ЗА НАРОДНОСТ

онда, кад опет не буде више закона и бар привидне равноправности, него почне опет груба сила да жари и пали.

Ми смо код Лужичана п Словенаца поменули број листова и књига, што излазе годишње. Тамо је то било од значаја. Овде то не можемо учинити, на нашу велику радост баш ве тога, што се данав, како чешка књижевност, тако и новинарство сразмерно тако богати, да им треба парњака тражити. Али не можемо пропустити, а да бар у неколико речи не представимо данашњу борбу овога сродног нам народа за свој опстанак. Као што је познато, Немци ву видели од новијег времена да понемчавање застаје; шта више, они причају како се међу Чесима пи Словенцима њихов елеменат губи. У то име они ву овновали тако звано „Школеко Друштво“ (Зећшуетејт), које је ставило себи за циљ, да евуда подиже немачке школе, п да шири њихов елеменат. Ово је друштво врло јако и, разуме се, одмах је показало своје дејство. Немци су подизали немачке школе и тамо, где Немаца није ни било, или где их је било по 2—8, па су у њих узимали чешку или словеначку децу. Али Чеви, — а у новије доба и Словенци, — увидели ву ову опавност. (0 истим циљем установљена је „Чешка Школска Матица“ (Озвееди! Мабсе БКојзка), с том разликом, што је она себи ставила за задатак, да се само брани од помемчавања и да подиже школе онде, где то аустрпсконемачка влада неће да чини. Позиву својих пођа и патриота народ се једнодушно одазвао. Већ прве године свога живота могла је Чешка Матица издати на школе