Brastvo

БОРБА ЗА НАРОДНОСТ 59

код словенских народа, видимо међусобна трвења племенских поглавара и жудњу за одржањем независности мањих јединица на штету целине. Већ у ово доба видимо Франачке (немачке) нападе на ерпеко - хрват„ска племена и борбу њихову. Горња особина евих словенских, џа и српскога народа, с једне, а грчке и бугарске сплетке е друге стране, не даду Србима да се уједине и да се консолидују у једну јаку државу. Сад се поред тога појављује већ и хришћанство, м то с две стране: с истока, из Цариграда и са запада, из Рима или других, њему потчињених градова. И тек од времена, од кад се међу Србима и Хрватима утврдило хришћанетво, а нарочито од онда, кад су источна и западна црква почеле о њих да се отимају и надмећу; тек од онда, кад су Хрвати пристали уз Рим и примили службу у главном на латинском језику, а Срби остали с Цариградом и својом народном службом на словенском језику, тек од онда се осећа и отпочиње удаљавање ових двају братских нар ода — или боље овог народа с два разна имена. Да није било овог расцепа, ко зна како бил се развила цела повееница врпско-х рватска ' ко зна како би данас стајале ствари не само на балканском тропољу, већ и у целој југоисточној Јевропи Али унутрашња неслога, још неразвијен појам народне мисли и спољни непријатељи створили су нама већ познато стање. Док се пак у осталим нашим покрајинама на једном месту утврдило хришћанство помоћу римеких проповедника и доцније пристало уз Рим, у другим, утврђено из Византије, пристало у ову; дотле је у овом погледу Босна била чудне,