Brastvo

90 БОРБА ЗА НАРОДНОСТ

но лако објашњиве, вудбине. Као што веле неки повесничари, у Босну су хришћанство донели најпре римски проповедници. Али ово није могло ухватити јакога корена. Тек пошто су ученици Ћирила и Методија почели и у Босни да га проповедају народним језиком, тек од онда се оно и овде почело настањивати. Али ву ве овде баш срели противници, те, омаловажавајући један другог у међусобној борби, учинили, да оно овде шпак не обухвати баш све становнике. Па ипак је источно православље с народним језиком у цркви пу Босни било много јаче од римске вере католичке. 6 државним развитком ишло је у осталим крајевима и поступно уједињавање; и народ и владаоци почели су поимати евој положај и задатак. Босна је постала позорницом религиозног трвења, а у овомеу пето време и праве борбе за народност. Док се православна црква одржавала и ширила у народу сама вобом, дотле су католичанство заступали: не само папа пи његови легати, но и страни владаоци, а међу овима нарочито чађареки краљеви. Папа и страни владаоци снабдевали ву своје посланике евим потребним средствима, нарочито новцем и влашћу, и кад год се католичка партија осилила, она је своју моћ злоупотребила. Ови католички посланици имали ву двоје пред очима: да се католичанство што више шири, и да они што више добара задобију. Онима, који би прешли у католичку веру, обећаване су повластице, па и материјална добит. Лако је појмити, да се овим путем хришћанство изигравало, а народ деморализовао. Кад год је пак страни утицај добијао маха, онда ни католички