Brastvo

БОРБА ЗА НАРОДНОСТ 91

великодостојници нису попуштали да своју силу употребе. Многи од њих сматрали су Босну као рудник, из кога они треба да се за свог кратког бављења нагутају блата. Није чудо, што су у оваквим приликама мноти утицали на народ рђаво, кварећи га својим раскалашним и разузданим животом. Ово је увидео и сам папа, па да би злу стао на пут, послао је (1208) у Босну, потпомогнут немачким царем и мађарским граљем, калуђере Францишканског реда, који су требали да покатоличе сву Босну, па за тим да свој посао наставе по осталим српским крајевима. Али, и ако умеренији и с више углађености, тешко ву и они могли онолико успети, колико су се надали. Поменуто понашање римекога свештенства поколебало је у народу свако верско уверење и створило у њему поље, на коме је „патаренство“ (богумилство) онако брзо и сјајно у прво време могло цветати, а доцније и мухамеданству олакшати посао. — Задржали емо се у Босни мало више нарочито с тога, што се у њој, као што видесмо, јот у најранија времена појављује преко католичанства и помоћу његовом страни утицај. Ми ћемо имати прилике, да се још једном вратимо, а сад да видимо како је било с народном мишљу по другим српским крајевима.

Као што се зна, борба између унутрашње раздељености и јединства свршила се тиме, што је Немања на крају ХИП етолећа сјединио готово себе српске области у једну државу, а и оне, које не дођоше непосредно под његову власт, признале су ипак над собом његово врховно господарство (Босна под Кулином баном). Народности, које је српеки народ у новим земљама