Brastvo

98 БОРБА ЗА НАРОДНОСТ

потпомоћи. „Који сањају о понемчавању истока, треба, само да пусте немачку владу“, рекао је поодавно један публицист, „да тера свој посао. Она ће им посао са свим олакшати“. Наш народ у Аустроугарекој бори се, колико може. за свој опстанак. То у неколико показују и многе задужбине за образовање српеких младића, али „ецјив гегјо, ејпиз гећојо“ (чија власт, тога и вера) гласи стара изрека, а ми би смо рекли: „сцјиз теојо, ејиз паћо“ (чија власт, тога и народност). И све докле се ми будемо подавали политичкој потчињености овога народа, све је дотле наш народ у највећој опасности, и вамо га највећа опрезност и одушевљена му преданост евих нав од те опасности моту спасти. (Средство и пут, којим га можемо спасти, био би на првом месту, као што се по себи разуме, политичко уједињење и овлобођење. Али како се то тако брзо не може извести, то треба тражити пута и средстава. да се дотле од пропасти сачува. Најсигурније и најјаче оруђе је данас за ту борбу на сваки начин школа. А да се ове школе подигну и као што ваља воде, те да народу користе, треба, као што врло добро напомиње проф. Карић, „родољубља, и то не родољубља у ускоме завичајном, него у ономе широком кругу, дакле родољубља, које сву земљу једнога народа обухвата истом топлином, којом и сам завичај; треба осећања народног, оног високог, правог свесног осећања, које и мале народе чини тако јакима, управо непобеднима: треба готовости на пожртвовање за идеје, псписане на заставама, које родољубље и високо развијено народновно осећање истичу данашњим