Brastvo

"РУТЕ"

БОРБА 31 НАРОДНОСТ 103

код народа, који су још под туђинцима. У колико је он тамо јачи, у толико се и словенска племена јаче држе; а у колико је слабији, у толико пре она подлежу туђинском уплизу.

Још стари хроничари словенеки помињу сродство еловенских народа. Али ми видесмо како они сами у средњем веку — односно, њихови владаоци — о томе ништа не знају. Један изузетак видимо у писму чешког краља Карла (16. Фебр. 1355.) на нашег Душана, којим га назива „најдражим братом“ и напомиње му да су (он и Душан) „браћа по јединству племенитог вловенеког наречја, по заједничком пореклу од једног великог племена.“ Тек у половини ХУП века видимо Ђурђа Крижанића, налет земљака из Славоније, где, видевши велику опасност своме племену и осталим Слонима од навале немачке и турске, одлази у Русију, приповеда о словенском браству и заједничкој одорани, и позива руског цара и руски народ, да предузму главну улогу и старешинство у овој борби. Али глас његов остао је тада — „глас вапијућег у пустињи“; он је шта више био и гоњен, а идеје његове прихватили су тек у ХЛ веку разни словенски научари (Добровеки, ШаФарик. Колар, Хиљеердинг, Штур, Милутиновић, Будиловић, Ламански и т. д.), и благотворност њихова утицаја ми смо већ видели. И ако нису допринеле политичком ослобођењу и уједињењу словенских народа, ипак су оне пробудиле и крепиле народна и племенска осећања, а потиштене народе окрепиле надом на бољу будућност. 'Тој идеји имају многи словенски народи да благодаре за своју данашњу народну свест; та идеја