Brastvo

102 БОРБА ЗА НАРОДООСТ

. Нама је потребна њихова неслога. Сама пак независност бугарска тиче нав се толико, колико — лањски снег.“ Као што се види, оне исте неевреће, које ву нас убијале пре хиљаду и двеста година, убијају нас и данав, а убијаће нас пи даље, ако се не тргнемо. Истим се срествима Немци служе сада наспрам Пољака. Неслога Пољака и Руса или, још више, мржња првих на друге има доста да благодари подбадању немачком, а кад Немци виде да су неслогу до мржње раеширили, онда употребе тренутак, те протерују по тридесет хиљада Пољака с њиховог рођенот огњишта, отимајући им управо земље, да тамо населе Немце, а заостале да понемчавају. Да ли културом Не, већ силом. Видели смо даље и то, да је словенски живаљ увек напредовао, кад год су му непријатељи ма за тренут допуштали да се својим језиком послужи. И у политички подјармљеним крајевима тим тренуцима имамо и да благодаримо још и за оволики његов опстанак. Тако исто видели смо да је словенски елеменат почео одушевљеније и с више напора за свој опстанак да се бори, од кад је сазнао за своју велику породицу. Покрет у Лужичана, Чеха и Словенаца у почетку овога века то нам је јасно показао. Али то нам најјасније показује и тврди наша повесница и борба за ослобођење. Борба Шумадинаца, почевши од 1804. па еве на овамо, као и Црногораца, па и сам устанак од 1975. и цео последњи (ерпеко-туреки) рат, у ком смо дошли до независности и пошли на суврет бољој будућности, имају најпре да заблагодаре идеји о словенској заједници. А утицај појма о овој заједници види ее данас најбоље