Brastvo

ГЛИША ТРЛАЈИЋ 198

их Глиши, да носи у Русију породици кнежевој као аманет покојников. Глиша се прими тога посла, добије путни лист и новаца, колико му је за пут требало, па крене у Русију.

Повле дугог и дугог путовања стигне здраво у Русију, преда ствари коме је требало, и науми да се врати што пре натраг, у свој завичај. Руси су у то доба веома потребовали учене људе, па и Глишу сташе силом заустављати, да код њих остане. Обећавали ву му најлепша професорска места и велику плату. Глиша им се срдачно захвали на братској понуди и љубава, али и стално изјави, да никако не жели оставити своју земљу и свој род. Толикој љубави према домовини сви ву се дивили и јако је ценили. Неколико месеци провео је Глиша у њиховој средини весело и задовољно, па најпосле, обдарен богатим даровима, врати се натраг и стани се у Бечу.

У Бечу је почео писати. Читав низ красних књига имамо од њега, а јол више је пропало, или ве потежу негде у рукопивима. Те су књиге писане језиком, појим су Срби за његова времена обично писали, језиком „словено-српским“. Он се знатно разликује од данашњега, чисго сршекога; 6 тога се књиге његова доба данас тешко и разумеју, те се дакле нерадо и читају. Али, нађе ли се, временом, вредан Србин, па им поклони више пажње и преради у духу данашњег правописа и језика, омилеће нам Глишине књиге свима. А из њих ћемо лепо видети, колико су наши стари Орпетво љубили, колико су вредни и колико научени били !...