Brastvo

СОЛУНСКИ МИР 165

нику престола, „младоме краљу“ Душану, услед чега је Дечански збачен е престола, а „млади краљ“ (одмах по венчању на краљевство) поведе српску војску противу Андроника млађег, да „вазда мљењљ“ и да зломислена цара прогна „из царства његове земље грчке“, па нагрне као бујица низ р.р. Вардар и Струму. Истина, краљ Душан не изведе намеру, јер на његову краљевину нападне са запада краљ угарски Роберт, али по солунском миру Србији су била гарантована“) сва пређашња освојења, она постане средиште политичке радње на истоку Јевроле и на трачком полуострову, а Блгарија постане њена васална држава. Напред треба знати, да је у састав српске краљевине спадало површје реке Струме од времена краља првовенчанога, а Софија, Пијанац, Маркова капија, Самоков и Пазарџик (место рођења и баштине Хреље Крилатице) од времена краља Милутина. Душан се кренуо е цветом српске војске противу државе византијске. У првоме походу он је завојевао све земље средњег и доњег тока реке Струме до града АмФиполиса, који Срби зваху „град Морунац“. У своме походу Душан најпре заузме неприступни замак СОтрумицу, на уточици Струминој, реци Струмици. Тај замак лебди на узвишеној ридини као у облацима, те се из њега виде људи доле у вароши малени као ројеви. Из тога је града Душан ратовао противу Ви-

5) Данило (226): „И ста веса пријет (краљ) вђ три лђта кралгевљства својего“ (1331. 1332. и 1333. по данашњем

рачунању година).