Brastvo

СОЛУНСКИ МИР 167

падне статуа. После ових неерећа, 12. Фебруара, премине у манастиру калуђер Антоније, т. ј. старији имџератор Андроник. ћивео је у највећој оскудици. Стомак изнуреног старца није могао сварити вечеру, јер није имао ни толико новаца, да купи и попије чашу вина, што је обично радио. „Кад сам отишао старцу“, вели Григора, „да га обиђем, затекнем код њега кћер му, српску краљицу Симониду. Старац је преминуо, седећи на столици - кревету. Код њега нађу једну књигу, у којој су двосмисленим знацима била исписана имена евију будућих византијских императора, а животињским сликама били означени њини карактери. За означење карактера покојникова била је измалана лисица, и до ње кревет - столица у онаквом обличју, како је старији Андроник на њему издануо. Око кревета била су насликана два гологлава црна детета, што је значило, да ће цар као калуђер живети без круне, две године. Унук сарани и ожали деду, просветкује крштење евога сина Јована (јунија), па се крене с војском (јулија), да из нова поврати градове. Он упадне у Блгарију. Огњем и мачем опустоши земље. Александар му понуди мир, али охоли цар одговори: „Градови, које су Ромејци зидали, морају ими припадати.“ Александар разбије Византинце и опколи цара у Розокастрону. Сад Андроник замоли за мир и понуди натраг градове. Александар пристане, и цара испрати с речма: „Царе! у години има четири времена!“ Озлојеђен претрпљеним поразом и неуспехом, Андроник, вратив се у Париград, прими тужбу Цамблаконову противу славног вој-