Brastvo

Ра А раб ДЕ ен вино

зарема ваљда Србина, који није чуо за Прилеп, | престоницу Краљевића Марка, сина Вукашинова. Развалине његова града, које мештани зову „Маркове Куле“, и данас се виде на једној, три ста стопа Вивокој, рачвастој стени, четврт сата западно од данашњега Прилеџа, а стари је Прилеп био на јужној страни испод града, где је сада село Варош са 6-7 цркава.

Прилеп је био врло знатно место. Од прилике пре хиљаду година отеше га од Грка Бугари. Кад ву Грци уништили бугарску државу (971.), завладаше и Прилепом, али само за нехолико година, јер га ослободи знаменити цар маћедонски Самуило, који је бло таст светоме Владимиру, владаоцу Зете и Приморја. У зиму 1014. године, после нагле емрти Самуилове, која се десила 15. Септембра исте године у Прилепу, отеше Грци на ново овај град и држаше га више од две ста година (1014.—1230.). После победе, коју је одржао (1230. над Тодором Комненом бугарски цар Јован Авен 11, припаде Прилеп Бугарима, али га већ 1246. оевоји епирски деспот ДМ иташло Анђел П, а од њега, 1251. г., Јован Ватац, грчки цар. Од тада