Brastvo

Мо о

СИМА ИГУМАНОВ

да није дао паши призренском десет хиљада талира. То га осиромати. После пет година умре, оставив по себи три сина. Најстарији његов син оде у манастир св. Марка, где се налази глава св. Јакова Персијанина. Манастир је подигнут на место манастира св. Петра Коришког, у једној врлети Шаре планине. Ту се покалуђери и добије име Аксентије. Други син Андријин Лрага (ја му не знам право име) пребегне у Србију, тде се борио противу Турака до 18913. год. Заједно с Карађорђем утекне у Бесарабију. Доцније се вратио и умјуо у Крушевцу. Трећи син Андријин, Сима, рођен је на три Јерарха (80. Јануара) 1504. г. Као сироче одрасте код свога брата у манастиру св. Марка, са чега су га и звали „Игуманов Сима“, по чему се доцније и назвао Игуманов. Призренски паша једном дозове игумана Аксентија и запита та: — „Игумане, која је вера од три вере најбоља: турска, јеврејска или хришћанска %“

„Има једна мрачна одаја, у којој висе три синџира. Један је златан, а два су жељезна. Ушла у ту мрачну собу три човека, п сваки ухватио за по један синџир и тврдо верује да је ухватио онај златни. У чијим је рукама златни синџир, — ко може знати 2“, одтовори игуман. Паши ве тако допадне тај одговор, да је од овога времена штитио Аксентија и његов манастир.

Манастир је св. Марка више села а изнад реке Корише, према Дутановој ливади, на по часа ниже развалине цркве св. Петра Коришког, на 3 часа од Призрена, 1 чав од св. Тројице, на 2 часа од ев. Бо-

пива ће. да