Brastvo

СИМА ИГУМАНОВ 4 |

тородице Мутшутишке. Место је дивотно и појетично. Ту се и сада причају приче о Душану, о ев. Краљу, о Немањи, о св. Сави, о цару Урошу, о Вукашину и т. д. Ту се Сима учио књизи код брата, ту је одрастао усред српеких споменика и слушао историју свога народа из уста самота народа. Око 1820. год. врати се у Призрен својој кући и почне да тргује. Године 1830. ступи у ортачину с папом, да би могао подићи Фабрике на 'р. Бистрици више манастира св. Аранђела, где је сарањен Душан. Кад 1835. год. уклоне из Призрена пату; овај захвати Симин капитал од 200.000 грота. Око тога је вођена парница. Сима продужи радњу. Оженио се Султаном из породице Вукића , која му роди кћер Софију и сина Манојла. Године 1840. деси му се веома велика неприлика. Неки силан и помаман арнауташ из Горе, сусрете Симу на чаршији и на правди Бога удари му шамар. Осрамоћен Сима врати се у своју Фабрику више ев. Аранђела, и напуни пушку. „То је било лети, ноћу, месечина као дан. Ја одем, — тако ми је казивао, — под Дрвенград, западнем за стену и чекам арнауташа да осветим шамар. "Око једанаест часова ноћи, ето ти га клима на коњу. Кад је био према мени, опалим пушку, он падне 6 коња у Бистрицу. Коњ оде уз планину. Ја се вратим; срце ми је јако куцало. Очистим и напуним пушку, па легнем и заспим. Сутра дан нађено је мртво тело, али се није знало ко га је убио. Па нису бат толико Турци ту ствар ни истраживали, јер се арнауташи чешће убијају. Убијенота родбина плаћала је доста

новаца, ко ће пронаћи крвника. Нешто моја парнипа,