Brastvo

о БОРБА 34 НАРОДНОСТ

на источним пруским обалама балтичкога мора само су мали део некада далеко распрострте словенске народности, која је насељавала целу данашњу сев. Пруску ло Лабе и далеко преко ње на западу, а која се на југу и истоку граничила Чесима и Пољацима. Ова племена словенска, назвата у новије доба „полапскима“, набу никада сачињавала једну политичку целину. С тота није чудно што су се она још у најстарије доба једно од другог већ у неколико разликовала. Повееница нам прича о многим међусобицама и трењу код ових племена још у најстарије доба, а њена предања товоре нам о природном богаству земаља, о развијеној трговини поморских градова, о предузимљивости еловенских морнара и т. д. Али је све то пропало, и данас више ничега нема. Повееница је полашеких Словена упорна, трагична борба с Германима, Норманима, Данцима и т. д., борба, која се протезала кроз више столећа и најпосле завршила пропашћу Словенства. Ни вама опасност није могла ова племена да еједини. Било је покушаја заједничкога рада, али је врло често непријатељество против Немаца упоредо ишло е међусобицама унутрашњим; општи је непријатељ често употребљавао једно племе против другога. Већ под Карлом Великим борили су се једни Словени противу других. Али борба сад није била више племенска већ и верска: хришћанеки Германи трудили су се да Словене политички потчине и покрете, како би онда лакше ишло с даљим радом на германизовању. Унутрашње зађевице и непреетана међусобна трења олакшавала ву много непријатељу посао. Већу ХП веку ови Словени или су били

од ава. а О ди