Brastvo

ми ћу

БОРБА 3ЗА НАРОДНОСТ

~

немачком цареваном, па шта више и с целим католичанством. Немци су помоћу римског католичанства у току неколико векова тако потисли и, тако рећи, уништили у Чесима словенски елеменат и сваку везу с прошлошћу, да се ни у књижевности ни у цркви није више ни помитљало на чешки језик. Али се већ у другој половини ХТУ века појављују људи из самога чешког народа, који са свим логично увиђају у томе пропаст свога племена, и који се труде да томе стану на пут. Један од њих (Тома Штитни), трудећи се да успостави чешки језик, морао је доказивати, да „је Богу еве једно, молили му се ми на чешком или на латинском језику“. Немачке језунте биле су са свим заглупиле народ. Он је питао у богомоље од страха, и ако није кишта разумевао од онога, што му ве у њима проповедало. Није чудо, што тај исти народ с одушевљењем поздравља своје синове, који му на матерњем језику почињу проповедатл божју реч, као што је био један Милић. У једном шему на Викллфа вели Хус, да „је народ чешки до сад чамио у мраку, а сад трчи где само чује реч божју на своме матерном језику“. Ове људе, који су му говорили на народном језику и који ву његову ствар хтели заступати, чешки је народ ратиреним рукама дочекивао, славио и био готов, да за њих да и свој живот. Отуда се објашњује и онолика његова приврженост Хусу. И ако је овај по себи можда био више црквени реформатор но народни борац, народ је у њему баш последњу особину нарочито поштовао. Овде није место да се упуштамо у оцену појаве Хуса као догматичара и реформатора,