Brastvo

31

Претходно бацићу поглед само на неко тлавније стране, које су на доглед Призрену, као: на понајвеће планине, равнице, воде, путове; по том још навешћу: шта још показује, да је заиста Призрен био некада престоница сплне и моћне царевине српске, на послетку навешћу о остатку старпнеких и новијих призренских светиња, о просвети, о становништву и здравствености, о управи и судовима, о жупности и природном богаству, о марви и данку, о трговини и индустрији Призрена и околине његове.

ЈЕ

Планине.

Шар-планина добила је своје име од снежне белине, зелене траве, спвастог камена и различитог др“ већа. На њој се подижу огромна снежна брда, са својим снежним врховима и долинама, напуњеним наносом, ледом, коме никад ништа не може ни само планско сунце, а и окићена вечно зеленом смрчом, јелом и бором; даље буквом и другом разнородном тором, која се далеко узнови не само изнад своје околине, но се уздиже и над читавим пределима и градовима. — Љуботин је највећи врх Шаре, који има висине преко 6.000 стопа, п на врху кога налази се језеро.

(Он се наднео над Вардаром, Дримом п Сптницом, п кажу, да се са Шаре може лако, у јутру, на бистром дану, када сунце изгрева, Солун и њетов залив видети. И тај вис, тај чудни стражар Призрена,