Brastvo

П.

Равнице,

Са југоисточне стране Призрена нема ни једне стопе отворених поља и равница, јер, Као што напоменух, Призрен се услонио уза саму Шарину планину. — А са запада има дивну, богату п гледну равницу, не мало пуна два часа, до испод Призрена, дуж Бистрице до Дрима, одакле се већ приближују, Једна другој, планине, куда је Дрим себи прокрчио пролаз, па све тако до близу Скадра. И тако је тај интересантни и веома значајни пролаз стрмен и кршевит, да ни једног села нема и не може бити ближе од пола сахата до реке Дрима; и да није ова кршевита, дугачка, на пола водом расечена планина, « обе стране реке, заузела место какве равнице, то би Призрену најприроднији излази били: Јадранско море, Скадар и његово језеро. ба северозападне стране на обалама Дрима, тог српског Тибра, с једне и друге стране, пустила се у свему изобиљно, по природи, 60тата равница, до 15 сахати дугачка, од самог извора, Дримовог и двеју Бистрица, до испод поменутих планина: Мокре, Жљеба, Штедина, (ланог поља, Паклене, Копривнице, Козјег Ртња, Плеша и Богићевице, А што се тиче ширине те равнице, почињући од самог оног венца, који одваја дримеко-еитничку долину, па правце преко Дрима северној Албанији, испод Пећи и Дечана; а изнад Ђаковице, може имати на неким местима и преко 20 сахати ширине, но на неким местима, поближе Шризрену, спада пи-

о ЈЕ