Brastvo

58

од некога крије и све брже замиче испод Призрена, између високих стена.

Све ово, довде наведено, стоји с Призреном у непосредној вези, и за путника изгледа као да је ово какав богати п сјајни царски накит овој вароши.

Ко приступа Призрену, осећа да је дошао у срце српске земље; он овде, као путник, све одмах види и распозна у овој живописној царској вароши, да му свака поједина њена црта говори о арнаутској · трубој садашњости и великој негдашњој славпој срлској прошлости; сваког похођача овде ово место подсећа на негдашњу царску државну моћ, народну снату умну и Физичку, и сваки брежуљак приповеда да је некада ту била нека светиња, кула, град или какав добротворни завод, па је сада то албанеском варварском силом и безумљем све претворено у рушевину ; а то исто сведочи сваки околни пут, река, мост, и чесма, као владарске задужбине, које су као аманет остављене народу на чување до бољих времена. Исто тако још више похођач дубоко у души осећа, да је дошао у негдашњу моћну господарку полуострва Балканеског, када види најстарије прве мале џамијце, које су (када је први цут непријатељ поробио и дошао у ову царску негдашњу заповедницу над три мора и Дунавом) за неколико часова подигнуте, ба којих је одмах на тим мунаретима и оглашено опело великој српској царској престоници, а и целој царевини; када види и оне високе, до под облаке изведене џамије, на којима се мермер блиста као дијамант, подигнуте и вазидане од разваљених дивних манастира пи цркава,

РА на 17 4