Brastvo

59

цареких задужбина; још, када види и оне архипастирске, народне п владарске задужбине — свете цркве, уз које је подигнуто само мунаре, и тим оне претворене у џамије, и ако су иначе још у целости онакве какве су подигнуте, у којима се некад сабирао сабор врпски ради избора патријараха и владалаца евеврпеких. Јевт, чудновата овећања — осећања и мила и тужна испуниће душу свакога Србина путника, када уђе у ову значајну, у светској повесници, а по наше племе и судбоновну, варош, па ту еретне домородца —- свог брата по вери, крви, језику и обичају, чији преци ту, као Хришћани и као Срби, можда од 1000 година станују, који поред свију толиковековних беда и несрећа, опет, ма на ченгелима они били, не мисле и неће да оставе ову богату царску лепоту по природи, где је некад и њихових старих била сила и власт; пријамници Св. Саве не само што осташе бебмртни, верни и непоколебиви елужитељи ев. олтара посредници између Бога и евог народа, но примише у руке и дужност, да руководе идејом и судбом српског народа, и да повредују за њега пред злима и добрима. — И данас, после толико векова, путник ће видети, како овде, у овоме српском старом Цариграду, последоваоци Св. баве у оним, које су претекле од рушиочеве руке, задужбинама његовим, приносе бескрвну жртву Христу Богу сласитељу, за блажену успомену оснивача српске царевине и задужбина, а за срећу и спас обновилаца нове српеке краљевине и за цео род хришћански, — и то, велим : у оним светим олтарима, из којих је Св. Сава благо-