Brastvo

68

део Старе Србије, који лежи на западној страни Шаре и који се део додирује до краљевства српског, Босне, Ерцеговине, Црне Горе и Јадранског мора. Епархија ова обухвата ове вароши: Призрен, Приштину, Љуму, Гњилане, Јањево, Вучитрн, Митровицу, Ораовицу, Пећ, Ђаково, Нови Пазар, Сеницу, Нову Варош, Бело Поље, Рожаје, Беране, Плав, Гусиње п Скадар, а Подгорица, Спуж, Жабљак, Бар и Улцињ, то је отишло од пре 8 год. под Прну Гору.

Повле укинућа српске патријаршије, 18. бептембра 1766. год., остале су хиљадама кућа дуже времена без архијереја и попова, па тада бе готово сви Срби, преко 200 села, у Гори и Љуми, на југозападу од Шризрена, петурчише.

да ових несрећних 120 год. по паду патријаршије зна бе да ву ови митрополити призренеки били: Гаврило, Софроније, Евсевије, а, по његовој смрти, 1789. год., остала је призренска митрополија празна 18 год. али је била за то време под надзором митрополита новопазарског Јанићија, родом Орбина, из Новот Пазара, чија се епархија била отегла чак до бгоградеке епархије — до Крушевца и Чачка, до иза Охрида и до Јадранског мора, па тек 1807. год. постао је стални митрополит рашко-призренско-екендердеки, е титулом и „егзарха“ Горње Мезије. По смрти овог ев. архипастира, 1818 год., дошао је дечанески архимандрит, Орбин, из Куманова, Зарија, а по смрти овога, 1830 г., дошли ву опет следећи архипастири, Грци: Ананије 1836 године, Геравим 1836—87 г., Опнексије 1837—1840 г. Игњатије