Brastvo

67

време, да призренска Богословија корача упоредо са савременим околностима и потребама, да не Фигурира тамо само ради једне моралне потпоре. 'То јест неопходна је потреба, да ве прида тамо још који наставник пи да се даље продужи, бар са два разреда; а и време је већ, да је ту замени каква полугимназија , а ова као старија и општија требало би даље да пређе, ако не одмах у Скопље, а оно бар у Тетово да се пренесе.

У призренској околини има школа: у В. Хочи, Стрецкој, Љубижди п Зочишту, а учитељи су већ сада призренски богослови, вем једнога који је свршио беотрадеку Богословију.

Свештенство је свршило само основну школу осим њих неколико који су учили београдску или призренску Богословију, — али сваки зна писати по старински, певати у цркви и прилично служити 600жанствену службу, — а има п од њих свесних и добрих патриота.

0 Гогама — Цинцарина — нема се шта друго казати до то, што је речено и за Србе: имају једну мушку и једну женску школу; деци предају на грчвом језику, али деца само српски товоре; наставнике шаљу или из Атине или из Цариграда. Цркву имају ону пређе поменуту, отету од Срба, „Ов. Спас“, и тамо певају и служе на грчком језику. Свештеници су им спреме онаке исте као и српски.

У Призрену је катедра православне српске митрополије, чији се митрополит зове „рашко - призренски и скендеријски“, а под ову митрополију спада онај

5%