Brastvo

ХАН

покојних: Ђуре Јанковића, Отеве Мијатовића, Борђа Хаџи-Николајевића и других.

Поштовати Божје угоднике, уважавати народне родољубе и поновити се њиховим овековеченим именима, значи бити задахнут онаквим мислима, бити одушевљен онаквим осећањима и бити спреман на онаква пожртвовања, каквима су ее одликовали и велики угодници или родољуби, које поштујемо. Покојни чланови и приложници друштва „Св. Саве“ посведочили су делом, да су збиља у томе смислу и поштовали првог врпског просветитеља, царевића, светог Немањића Саву. Познавајући из светитељевих дела и његове мисли, осећања и пожртвовања, они су се његовим врлинама и одушевили, па су друштву, које носи свето име Савино и које је поставило себи у задатак дела Свет. Саве, оставили ради бољитка народног, и то: Јанковић 4000, а Мијатовић и Николајевић по 600 динара.

Може бити, моја побожна браћо, да вам ове суме, а према јевропеским капиталима, изгледају и доста мале, али те суме према главном капиталу друштва „Св. Саве“ нису мале. Ну ове суме значајне су за нас, кад се упореде с капиталима сличних нам друштава, Н. пр. кад се упореде с капиталом хрватског друштва „Св. Јеронима“, који броји неколико стотина хиљада динара; или с капиталом бугарског друштва „Св. Кирила и Методија“, који има преко 2,000.000 динара; или с капиталом грчког друштва „да распростирање науке“ који је још већи! Према овоме и према капиталу нашег друштва „Ов. Саве“, наши драги покојници оставили су нашем друштву доста. Због тога