Brastvo

„=

93

То вам је био већ такав човек, тај Нечајев, да није хтео веровати, да се без свирке може весело радити. Не прође 20 дана, и брег провечен. Чисто вам је мило проћи се од Дунава у град, и из града обратно. Права благодет. Ни налик на пређашњу Ломпаланку ! Што се пређе заобилазило, по брегу пентрало, мучило и проклињало, све је то сад као руком однесено, и човек и товари пролазе рахатно с једнога краја града на други, и по најкраћој правој ЛИНИЈИ.

Још је нешто Ломпаланци требало, а то су гостионице. Путник дође, а нема где љуцки да одседне и љуцки да се одмори. Нечајев је и то добро уочио, зато се побрине, да и том нађе лека. Нађе вам он какву пространу напуштену турску кућу, па одмах позове дунђере на веће. Дунђери као дунђери, одмах јој нађу ману, а Нечајев им и ту да за право, и саветовање престаје. Сутра већ се око куће живо ради. Тако исто он набави столова, столица, кревета, постеља, посуђа и еве што једној добро уређеној гостионици треба, па онда потражи где на страни каквога вредног спромашнот гостионичара. Случајно избор паде на једнога нашег добросрећника, Србина „из прека“, и он се ту лепо одомаћи. Ушао је у пуну кућу, а кирија ништавна, већ грешно ништавна; при том неограничено благовољење господина начелника, који му је свугде и у свачем ишао на руку, и онда, како да се не помогне '

А г. начелник је био и прозорљив човек, коме није требало све казивати. Знао је он да овај сиро-