Brastvo

роши са евим су друкчија, но игде на путу. Јела су била чиста, и ако не баш одвећ укусна, а постеља уредна, и ако не одвећ спремна.

Крчмар је био Македонац — човек врло услужљив и увек ведра чела. Карактеристично је, што кроз чаршију, одонуд моста, тече преко целе калдрме вода, као мала река, с педи дубока.

Лево и десно издигнута је калдрма онако, као што се виђа у старом ископаном граду Помпеји у Италији; ту пролази свет који купује и продаје. Вода је бистра, а силази с брда, и хоће баш да прође кроз сред чаршије. У Дубници је добар дуван, добра вуна, добро вино, а тргују и с конопљом. Највећи им је приход од дувана, па онда од вина и рума. И све је јевтино.

Кад би имали где излаза, разуме се, било би много боље; овако су принуђени да своје производе продају буд, зашто.

Света има свакојака. И Бугара (а то су Шопови — Мареј), и Македонаца, и Турака, и Јевреја. Ношње виђате такође разне, које нарочито треба описивати, а највише ће вам се допасти они кршни Македонци. Једнога сам младог човека видео тако вивоког и тако крупног, да сам непрестано у њега гледао. А био је озбиљан, достојанствен, као какав придворник деспота Угљеше, који је у том источном делу Македоније некада владао.

Походио сам пи оца проту. Старац ме је лепо примио и увео у своју парадну собу, а протиница је