Brastvo

123

сабула кондуре, па прислуживала слатко и кафу. Разтоварали смо се о свачем, само у политику није прота хтео да загризе, као да су му зуби били утрнули. Кажу и да јесу, и да је један пут прота награбусио. Све у свему узев, добио сам уверење, да је отац прота био више прота по звању, но по памети.

Сутра дан кренусмо се за Рил. Ја вам рекох, да су рилске планине већ ту, да је величанствени и по целом Балкану чувени манастир „Рила“ (Рилеки) одмах иза врха, али му не можете прићи, морате наоколо на мала врата. А то наоколо стаје пола дана само до села Риле, а колико треба до манастира, ВИдећемо. Рила планина висока је 2750 метара или 7818 париских стопа, од Витоше је 4 миље на југу.

На врага испред села Кочеринова сломи нам се точак, и морадосмо остати ту до у вече, да га оправимо. Кочериново је велико, лепо и богато село, од турске границе само један километар, дакле 12 минута пешачког хода, удаљено. Друм иде право као стрела, пролази поред туреке царинаре, а иде право Џумаји и Мељнику, негдашњој столици родопеког дебспота Угљеше, брата краља Вукашина, погинулих ноћу између 25. и 26. Септембра 1371. године на Марици. Џумаја је овде јако позната са свога дувана, а долазе јој људи одовуд ивто тако лако, као ми сад из Београда у Панчево или Земун.

Царински чиновници беху неки млади, доста интелигентни људи. Ја сам се зачудио, кад сам видео да учитељ ту није од оних подмуклих створења, која само испод ока мере, као што је по осталим краје-