Brastvo

125

да се рашири више но река Сава. Предео је овде врло плодан, што се може познати по богатом изгледу сељака и њихових села. У овим селима око Струме, а између Дубнице и Кочеринова, од чести и у самом Кочеринову, боравили су пукови видински и велбувдски од 6. Септембра 1885. године па до српеско-бугарског рата исте године. Њихов је задатак био да у случају сукоба с Турском побуне Македонију. Кад је оглашен рат, повукли су се према Трну.

У село Рилу стигли смо у вече, ал право да вам кажем, изгледало ми је као неки градац. Свет је овде и не зове друкче, већ „касабица“ Рил. Улице су калдрмисане, а куће као и у Дубници. Има их од једног спрата, а има и од два. Приличноје дугачка, и вас мука ухвати, док се кров оне веома тесне улице а преко до зла бога рапаве калдрме на, друм извучете. Од Кочеринова довде је добро, али од Риле до манастира је просто за приповест,

Пођосмо око 8 сати ујутру. Питасмо људе колико се има путовати до манастира, и да ли се «с колима донде може отићи; ако није могућно, то да најмимо магарце. Људи нам одговорише: „Хеј тамо, тамо је манастир, близу ; за два часа тамо сте; рахат, рахат за два часа.“ А и с колима се могло „рахат“, о том ниву хтели ни да говоре много.

Ми се спокојно упутисмо горе. Рилеки је манастир до испод врха Риле, рекао би на у, пута од подножја до горе. Треба се дакле пужати, а лежи 1180 метара високо. Кад смо ве испужали на КоџаБалкан, ваљда ћемо и овде, само ако је друм добар.