Brastvo

130

ходницима. У дну су врата, улази се прво у предсобље, које служи и за „готварницу“ (кујну), а после кроз друга врата у собу намештену, у ћелију.

Ни једна ћелија не гледа у двориште, све на поље. Неимарство зграде тако је, да му се лепоти, величанствености и самосвојности (оригиналности) не можете начудити. Ту доиста није ни један западни неимар чекићем куцнуо. Све је то посао наших људи — македонских мајстора.

У дворишту је црква и кула Хреље Крилатога. Испод куле је бакалница, и у њој можете купити каквих хоћете дрангулија: и бројаница, и кретића, и наочара, и кесица, и што год хоћете. Продаје један седи калуђер. Увек се не отвара, само кад дођу гости. Иначе су калуђери или на послу, или у хладовини.

Црква је такође врло лепа, се кубетима, и сва, и с поља и изнутра, у Фрескама (живопис на Зиду). Иконостас се блиста сав у злату, а сводови су пуни светих слика на зиду рађених. Прилично је пи велика. У наоколо столови за седење. Било је, веле, време, кад је манастир Рила имао 300 калуђера, а сад једва држи њих седамдесет. Ђаци се ту не рачунају, јер су привремени.

Сваки калуђер има по једну ћелију и ђака, који му кува и који га служи. Само у празничне дане једу заједно, иначе сваки справља себи што зна и што хоће. Храну, у сировини, добива од економа манастирског.

Манастир је врло богат. Народ чуда прича о њетовом богаству, а да је за веровање — јесте. Ко није рилском манастиру подарио! Почев од царева па до