Brastvo

129

отвори. Пуче пред нама нека величанствена панорама — нов свет. Уђосмо. Назвасмо бога и примисмо отпоздрав. Један стари калуђер пође напред и показа нам тде да станемо. Отерасмо кола правце преко, па стадосмо. Још један пут се поздрависмо са старим калуђером и стискосмо један другом руке. Дођоше и неколико ђака, п један још млад калуђер.

Старац нас позове да пођемо за њим, а остали се прихватише пртљага, па за нама. Одвели су нас на други спрат, и дадоше нам једну ћелију са три чиста и мека одра, и показаше нам долап, у ком је било: ракије, вина, соли и хлеба. После једног часа донесоше нам упитошену зтотовљену рибу пастрмку из језерца. Тога дана био је пост, Јели смо, а после смо се одмарали. Кад су са стола прибрали, стари вам калуђер рече: „О богом, одморите се мало, ја ћу опет доћи“. Одоше еви, и свугде мртва тишина. Доле је само жуборио поток, који је кроз подрум зграде пролазио, па на манастирску воденицу излазио. Одоше сви — џ ја сам спавао. Кад сам се тргао, лупало је већ клепало на вечерње.

И на вечерњу сам био, алими бе кожа јежлила. Отишао сам био први, па сам видео како, један по један, старци, у дугим седим брадама, тихо као свеци улазе. Напуни се црква све самих црних прилика, Ху, стресох се; ја сам самцит међу њима, ја — световни грешник. Па ипак сву вам свечаност и величанственост не могу описати.

Манастирско двориште велико је. У наоколо у четврт је зграда од три висока спрата, са отвореним

БРАСТВО ПЛ 9