Brastvo

137

известе : какви су Срби, како живе, каква им је владавина и т. д.' Марица је хтела све то да зна пре, но што би патријарах са девојком прешао границу. Век и Кадумен не нађоше у Србији ништа , што би их задовољило. Урош и његови људи, изненађени њихним доласком, питаху: „Шта је то, шта ви хоћете 4“ Кад су дознали ради чега су дошли, Урош им показа старију снаху, која је прела вуну у јадним хаљинама, и рече: „Такве смо ми снахе научили да имамо.“ Пахпмер наставља, како је све око краља било просто, сељачко, на двору нечистоћа, међу слугама неред, никаквог украса на трпези, јело без укуса, и брзо, не урадивши ништа , посланици се вратише к патријарху, и кад рекоше шта су видели, побојаше се да не буду опљачкани. „А чему би се бољем и могли надати, вели писац, од тога варварског неуређеног народа '“ Разговарајући о томе, полако ву путовали, очекујући сваки час да буду узнемирени. Тако су допутовали до Охрида, где су оставили девојку, а повле отишли у Шолог и јавили Урошу, да ће ту очекивати његове поруке.

Не разумевајући сувремене географије и противно својој изјави Пахимер наставља , како је посланство дошло до Лишљања, где се састало с краљевим људма, међу којима беше и неки Ђорђе, високи државни чиновник. Он је сумњиво говорио о изјављеним обећањима два владаоца, тако, да посланици на мах увидешег да од њихне намере не може бити ништа, Нарочито је погрешка била у томе, каже Пахимер: што је император давао кћер за млађега сина и престолонас-