Brastvo

138

ледника, мислећи да старији има рану на нози, која му је пребијена, а то не беше. После је Ђорђе предлагао нешто, чему није било помена у пређашњим преговорима и није хтео да чује о оном, што је било; нарочито је нагласио: како суга недавно напали земљаци и опљачкали, чиме је хтео да каже, вели Пахимер, да је посланство на своју невољу допало такве беде, какве се лако не ослобађа ни домородац пле= мић, као што је Ђорђе, а камо ли странци. Најзад их разбојници и нападоше, отеше им коње, и све би заман. Не поможе ни тужба пред оближњим судом, ни разлог, да не могу продужити пут к српекоме краљу. Истина дали су им друге коње, ну они не беху ни налик њиховим. Видевти то, повланици одлучише да беже одатле што пре, да их не би снашла и већа беда. Из Охрида узеше цареву кћер и преко Солуна вратише се у престоницу.

Тако погрдно карактеришу врпеког владаоца и српску домовину праведно одбијени посланици грчкога цара. Ово није једини пример омаловажења прошлог и садашњег живота нашега народа, што нам тако мучки и без икаква устручавања намећу стари и нови писци. Нашим непобитним доказима , основаним на споменицима онога времена, могао бих одмах да докажем неистинитост увређених грчких проводаџија; али то остављам за последак, а овде наводим податке историја других, суседних и далеких земаља, да њима обележим као злонамерно тврђење грчког историка Пахимера .