Brastvo

заштите у Маџарској. Ресултат тога рата би освајање Хума и пријатељство са угарским двором, основано узајамним везама сродства између угарске принцезе Катарине п Драгутина, старијег сина Урошева, услед чега се прошири обим Орбије не само над северним областима, но и над Сремом и делом Босне.

Ови нови односи пријатељства и сродства беху корисни за обе земље. Србија бе није више могла 600јати снажнога суседа са севера, а Угарска опет имађаше сталног помагача у својим намерама против Чеха. Дуга војна, што пониче између ових земаља ради изукрштених породичких и народних интереса у Корушкој, Штајерској и Аустрији, давала је прилике и врпеким борцима да се покажу ван границе, као савезници маџарекога краља. У страшној борби 12. Јуна 1260. код Кресенбрунена у Доњој Аустрији, у којој Чеви одржаше сјајну победу, беше доста и српских винова на угарекој страни. То дознајемо из џисма чешког краља Премислава Отокара [1-ог римском папи, у коме му се похвали, како је победио непријатеља, који имађаше за савезнике, овим других народа, Србе и Бошњаке. Ово јасно разликовање доказ је, да погрешке не може бити у називима, јер и тада Србија и Босна беху две оделите земље. Да је тако, уверићемо се и из овога, што ниже бележим,

(Овем многих стварних услова, у преговору мира после ове битке би одлучено: да се Љела, други бин Беле ГУ-ог, тадашњег угарског краља, ожени ДЛуњигундом (Кунхутом), сестричином Премислављевом, а ћерком Отона, маркграа бравиборшкот. Бригу око