Brastvo

142

Чешки краљ тога дана беше у свој краљевској величанетвености , са знацима краљевског достојанства. Он је водио невесту у оделу најдрагоценијем, окићеном разним богатим накитом, тако да се о томе причало чак по удаљеним земљама.

После службе давани су дарови. Младожења је метнуо невести своју златну круну на главу, и један од угареких великаша замахнув мачем, скинуо је, по старом обичају. да тим је Отокар пасао у ритере: четири маркграфа, једног пољеког кнеза и много гроФова и племића. Кад се приступило трпези, која беше испуњена, сребрним и златним посуђем, краљ Бела доби часно место између невесте и младожење. После ручка беху ритерске игре и ново опасивање у ритере оних, који су се одликовали. Угри не хтедоше да учествују у тим убојним играма, јор је младожења хтео да води невесту дома, и још тога дана (5. Октобра 1264.) опростио ве 6 новим пријатељима и пошао пут Угарске. Да су се с њиме вратили и српски гости, о томе не може бити спора.

Али поред свега новога пријатељетва и родбинства, мира између Угарске и Чешке није могло бити. Није прошло неколико година, а већ видимо Угре (1270.) како ненадно нападају на Чешку. Узрок томе не беше само, што Премислав постаде господар Корушке, па ни то, што по смрти Беле ТУ-ог прими на свој двор Белину кћер, а сестру Стевана ТУ-ог, која потражи заштите против брата; но много више, што Стеван хтеде да се освети за пређашњи пораз. Тако се пријатељи као стари непријатељи опет јавише