Brastvo

143

на бојном пољу са свима својим савезницима. Ратна срећа не беше наклоњена Угрима, с тога они покушаше примирјем (16. Октобра 1270.) да заварају Чехе, како би их после лакше победили; адин у овом поновљеном рату не беху срећнији. Чеси, вођени својим храбрим краљем продираху дубоко по Угарској и Маја 1271. одржаше славну победу, па се већ весело враћаху дома, кад их Угри ненадно нападоше и неколико хиљада заробише. Тада се Отокар поново спремаше за рат, што кад виде Стеван У-ти, побоја се и затражи мир,и он би углављен 14. Јула 1271. Ја не мислим да бележим све услове међусобних пре говора. За нав је важно да поменем само онај део, којим угарски двор, овим многих других евојих савезника, узе у заштиту и ерпеког краља Уроша 1-ог.

Што ли ве угарски владалац толико заузимао за нашега краља“ Сигурно зато, што та је Урош као веран пријатељ помагао у свима предузећима, иу војни као и у породичким намерама, у добру, каси у злу. Томе су доказ горњи редови. Али, зар је угарски краљ могао да се ослања толико на простог и сиромашног ерпеког краља, да његовој земљи осигурава положај међу државама, а њему место међу вувременим великанима — њему убогоме, који, како тврди Пахимер, не знађаше ни за најобичнија правила дворске учтивости“ На то питање одговориће наши споменици онако исто, као и чешка и угарска историја.

Овим многих доказа умешног државничког повловања, што је служило као пример не само доцни-