Brastvo

144

јим нараштајима, но и страним владаоцима и народима, о чему ће бити речи, бележић прво дело Урошеве дарежљивости и тим први доказ његове имућности храм у Сопоћанима, што та подиже по примеру својих предака, Он се старао и о светогорском манастиру, задужбини Хилендару, коме осем других потреба, сазида стуб или кулу за борављење калуђера јеромонаха Доментијана, који беше последњи Савин ученик, али се, како вели сам Урош, свето придржаваше његових правила.

По Урошевој смрти, његова жена Јелена обдари манастир у Сопоћанима часним крстом, на чије је дрво потрошила, по сопственом тврђењу, 2000 златица, а трећу хиљаду на драгоцено камење и злато.

Та је иста краљица по мужевљевој смрти основала на двору свом нарочиту школу за сиромашну женску децу, коју је васпитавала и удавала за 46стите људе. Њивела је у Брњацима, у Колашину, а имала је своје дворе и у Скадру. Она је сазидала чувену градачку цркву на Градачкој реци (Брвеници), плаћајући радницима који су је зидали нештедимице, само да не зажале; а цркву је снабдела евима потребама: књигама, сасудима златним и сребрним, свакојако искићеним; иконама окованим златом, украшеним бивером и дратим камењем, испуњеним светитељским моћима; завесама златом изатканим и т,д.

Од куда толико богаство жени онако сиромашног Уроша Т-от' На то ће нам питање одговорити пакосни Пахимер, да је она то могла чинити, као Кћи прогоњеног Балдуина П-ог, некадашњег цара византијског.